Razdvojeni Svetovi

Ništavilo beše svet i vladar Haosa u njemu, Durn-bog bez lica.
I pre početka on vladaše Haosom ne obazirući se na Ništavilo.
A kada bi vreme za početak, Durn pogleda u crnilo tog Ništavila,
I iz ništavnosti podiže se velika zmija Atra koja beše spavala u večnosti.
Šta želiš, upita ona? I Durn joj tada reče: Otvori oči jer dolazi vreme.
I Durn pogleda u njeno levo sklopljeno oko i ono se otvori.
I iz oka ispuza bezimeni i sakri se u dubine Ništavila.
I Bezimeni dobi oblik.
U centru velikog mora Ništavila, Durn uzdiže kopno.
Ono izroni iz okeana i bljesnu u Atrinom levom oku.
U sredini kopna, Durn rukom svojom načini veliki venac planina,
a na njihovim vrhovima stvori šest jezera.
I šest reka poteče iz jezera niz planinske vence i uli se u okean ništavila-Kornt.
I bezimeni ispuza iz mora, bled i uplašen, i raširi se po kopnu.
A Atrino levo oko bdilo je nad ovim svetom, obasjavajući ga i darivajući mu dan i svetlost.
Tada Durn pogleda Atrino desno oko i ono se otvori.
I iz tog oka ispuza Ruulu, i ona zaplovi morem tražeći bezimenog.
I Ruulu dobi oblik i ime.
I njeno ime uplaši bezimenog a njena ruka se obruši na kopno.
I ona smrvi planine i razli jezera, i kopno se slomi i vrisnu.
Njegovi delovi zaploviše morem Kornt i razdvojiše se.
I desno Atrino oko pojavi se iznad ovog sveta, bledo sjajno u noći.